Maraton.HR

MI SMO ŽUTI SA MARJANA!

Zagrebački (Večernjakov) maraton

Ocijenite sadržaj
(1 vote)

Bio je to jubilarni 20. zagrebački maraton, evo kako je bilo!

Krajem 9. mjeseca, počeli smo se nešto meškoljiti i pitati međusobno ko će u metropolu, ko će trčati pola a ko cili i tako to. Naš dragi predsjednik je dao truda i poslao okružni mail, da se javi ko će ići, mi se javili, on objavio ko ide i uredno krenuo prema svom najvećem izazovu u životu - Ironmanu. Usput rečeno, ako ste bili van planete ili u komi onda vas moram obavjestiti da je on to uspješno apsolvirao.
Da se vratimo našoj temi. Nekako smo se izorganizirali po autima, netko je išao u svom aranžmanu vlakom, neki su pišiću kakiću, oću neću i na kraju nisu išli ali nema veze!
Ekspedicija koja je s mojom malenkošću bila u vozilu sačinjavala je jake snage: Kristina Makarić (koja je išla na svoj prvi full maraton), Željko Cvrković - Stoja (koji se prijavio na 42, 21, 5 i baby trku od 50m i na kraju je nastupio na 21km), Deni Dumanić (jaki maratonac i triatlonac i čovek i drug i starešina) te Darko Krmek (koji i dalje misli da je piva najbolji izotonik) te moja malenkost koji sam nastupio na 21km a sve u pripremi za Ljubljanu i full maraton.
Krenuli u subotu ujutro, lagano ličkom magistralom, piškili u svakoj županiji koju smo prošli bar jednom, i stigli u metropolu. Na trgu prijave, srećemo poznate likove, Proso šeta sa ženom i malom, Sindik mi šalje 36. SMS pa idemo prema stanu u kojem ćemo spavati. GPS zvan glava, bez greške nalazimo stan, u njemu kuhamo tjestenine, njoke i tome slično i dogovaramo taktiku za sutra. Darko se žrtvuje za klub i spava u vriči na podu, maloj dajemo samostalan krevet a ja zagrljen sa Stojom spavam na krevetu od pršone i po!
Ujutro Darko vidi koje su "prednosti" njegovog izotonika a Stoja mi izbacuje zadivljujuću brojku o broju nekakvih eksplozija koje su se događale u našem krevetu (nemam pojma o čemu priča!).
Idemo mi na maraton, parkiramo se, presvlačimo, doživljavamo temperaturni šok jer je oko 6 stupnjeva a mi skoro goli. Od gušta se zagrijavamo i jedva čekamo start, tražimo onih par zraka zagrebačkog sunca.
Krenula utrka, bubnjari zabubnjali, za otprilike 2 do 3 minute svi su uspili startat. Uobičajeno početno obilaženje hodača optimista iz prvih redova (jedna "gospođa" uz cestu nas časti sa "bedaki" ali to je tek uvod). Kolona se rasteže prema Dubravi, meni provincijalcu je ovo zgodna prilika da upoznam metropolu. Prošli smo HNB pa dolazimo do stadiona "omiljenog" kluba, pa idemo dalje i negdi se okrećemo. Vozači na križanjima di su ih zaustavili policajci uredno trube i pokazuju srednji prst, mi im pristojno isto odgovaramo.
Prije okreta susrećemo naše šampione i bodrimo ih. Nakon turbo etiopljana i drugih vanzemaljaca, Dejan i ja srećemo Barića, Kocu, Šabana, Perića, Miolina i druge likove, ja ubacujem u drugu brzinu jer sam se nekako ugrija i napokon stižem Stoju taman na okretu koji je zatrpan čašama. Dejan pomalo zaostaje, dolazim do trga pa produžavam niz Ilicu. Navijače baš nešto ne čujem, njihova glavna aktivnost je šetanje preko naše staze. Dolazim do okreta i stižem do Miolina koji nešto objašnjava sucu (valjda mu nisu priznali gol!). Gazim zadnje kilometre i ubacujem u veću brzinu jer se super osjećam, pretićem puno njih pa i nekog mađara koji mi je stalno prid očima i kako ja ubrzam tako i on. Na zadnjem km stižem Braicu i Čubrila, znam da Braica ide na 21 i ovo mi je jedinstvena prilika da ga dobijem prvi put u životu. Taman ga prelazim i osjećam da me nešto mazi po nozi. To mi se odvezala liva špigeta i ako je stanem vezat stić će me Braica! Još je 500m, neka mi ispadne patika ali ne stajem. Trčim raširenih nogu da ne zapnem i ulazim u cilj malo ispod 1.40 netto. Dočekao me Sindik u cilju sa uobičajenom facom mrtvaca, srećem Barića koji je postigao svoj novi PB (1:14:nešto!).
Čekamo naše maratonce da prođu preko trga i krenu na zadnjih 7 km. Prolazi Perić i malo iza njega naša dika Šaban, ide Čubrilo, pa Deni i Srđan, navijamo za njih (kažu da im je bilo drago). Odnekud se pojavljuje Miolin koji se vozija tramvajem, valjda je vidija da je Koce odusta pa je od tuge izgubija motivaciju.
Nakon nekog vrimena prolaze Kike i Vudrić, u međuvremenu prije spomenuti ulaze u cilj, Perić je odličan, ima novi PB, Šaban je uvik kritičan prema sebi a ostali su isto jako dobri.
I onda, došao je trenutak za zvijezdu dana!. Kristina Makarić, mlada splitska studentica, u pratnji Stjepka Janjčijeva spektakularno ulazi u cilj svog prvog full maratona i to ispod 4 sata! Krenuli su poljupci i grljenje naročito kada smo joj vidili ranu na kolinu jer je pala priko tračnica!
Zapuvao jaki vitar, pala kiša, pojeli mi nekakav ručak pa idemo prema jugu.
Stali tradicionalno u Macole i naravno, Stoja i ja uzeli tripice, to je Stojin spektakularni come-back navedenoj spizi.
Sretno smo došli doma i pričali o Otoku, Ljubljani, Podgorici itd......


Mladen Levačić

Obavijesti