Maraton.HR

MI SMO ŽUTI SA MARJANA!

Berlinski maraton

Ocijenite sadržaj
(6 Glasova)

Da skratim koliko god mogu, idem od trenutka kad san se treba probudit za put u Berlin - petak 28/09/2012 (a za to smo se morali prijavit u 10. misec 2011., iznajmit stan i kupit karte za avion odma u prvi misec 2012:)

Avion kreće u 6h pa smo tili bit na aerodromu u 5. Zato smo spavali na Resniku, a od uzbuđenja nismo baš rano ni legli. Buđenje je bilo spontano prije 4h jer je Ela počela rigat i to se nastavilo u pravilnim vremenskim razmacima sljedeća dva dana (nije više Ela varičela nego Ela rigoleta). Nekako smo se skupili na avion , pa gore ćemo odlučit jel idemo i kako dalje.  U Zagrebu smo čekali od 7 do 14 i probali se izlječit juhicom od kokoši ali nije puno pomoglo. Na arerodromu su nas upozorili da ako primjete da smo bolesni mogu nas NE pustit u avion za Berlin, ali smo ipak prošli. Nosaj Elu i tri kufera pa kreni put Berlina. 

Došli mi u  Berlin i idemo na autobus za centar (ide svakih 10 min). Kad tamo 500 ljudi čeka na autobus kojeg nema. Aleluja ! Taxi do iznajmljivača stana 10 minuta - 12 eura.
E sad počinje pravi dernek. Dolazimo smrznuti i lagano umorni od puta u ured di se izdaju ključevi za iznajmljene stanove. Pita gospođa tko smo i kad san reka da san od Sindika ona prominila facu i kaže:

- Vi ste trebli doč jučer. Zvali smo vas, niste se javili, mi smo stan iznajmili drugima.

Zovem Kikia on poludia ka i ja, dere se da će ovo i ono, stiže ćim prije (bili su već na prijavama za Maraton). Sad ja stojim sa ženom i bolesnim ditetom na ulici 1400 km i 14h od kuće i vraćam se u tu kancelariju. Tetka sad obrađuje drugu i treću mušteriju prije nego se opet nama obrati:

- Pričekajte da pogledam šta mogu napravit za vas i opet ode iza vrata.

Vraća se i kaže da joj moramo platit noć koju nismo bili 112 eura inaće ništa od stana. Dajem lovu, uzimam ključ i račun, šaljem Elu i Lanu u stan i čekam Kikia i ekipu ispred kancelarije još 20 minuti. Kiki parkira kombi 10 min prije nego kancelarija zatvara. Ja mu objašnjavam još jednom stanje, uleti u kancelariju i posli 20 sekundi se vraća s mojih 112 eura i traži da vratim račun. Svaka čast majstore!(Nek van on objani svoj dio priče.)

Stan 100 i nešto kvadrata za 8 ljudi - 1 kupatilo, 2 sobe, dnevni boravak i kuhinja.  3 kreveta (jedan je bračni) i dva dvosjeda na razvlačenje.


Ulazimo u stan iza 18 sati, a do 21h moran na prijave na sajam tamo negdi daleeeko. Izljećem odma van i pićim 45 min šta pješke-metro- pješke –metro-pješke (j***eni radovi pa se linija prekida na po puta) ali na sreću naučili me španjolski “studenti” da ne treba kupovat kartu (2,4 eura 2h sata vožnje ili 6 dnevna karta).

45 minuti puta. Dolazim isprid starog aerodroma koji više nije u funkciji -sad je sajam.

Uđeš unutra opet imaš šta šetat dok dođeš do sajma jer ipak je to aerodrom.

 Postavljene su prijave na najdalji kraj tako da moraš proč kroz cijeli sajam da bi se prijavia. Di god se okrenem tia bi razgledavat; adidas, nike , zoot, 2xu, asics, brooks, saucony, k-swiss, puma, copressport, cep, x-bionic, powerbar, timex, polar, garmin, ne može se čovik ni sitit sve. Kao pametan čovik samo gledam dok iden na prijavu pa ću kupit na povratku nosač za broj jer je moj “progutala” mašina za pranje prije neki dan.

Prijave su ograđen prostor od sajma, ulaziš samo uz potvrdu o prijavi (bar kod) i dobiješ kesu s reklamnim papirusinama odma na ulazu. Prijavnica je šank 50m i bar 20-tak 'kelnera' samo za muške ,a ima još za žene i rolere. Skenira pa isprinta broj (ka na Plitvicama ;-))))) samo sto puta brže. Na broju ti je slovo startnog ulaza , bon za majicu ako si je platia i jel graviraš ili ne. Sve na iston listu tvog broja. Dobiješ čip, nalju za kesu koju si dobia na ulazu i saznaš da ti je to kesa za čuvanje stvari za vrijeme trke, 4 male šigurece ,a moš uzet kutiju ako ti treba. Ideš na drugi šank po majicu (ako si platia), iskida ti bon sa broja, daje ti majicu (nema šta pitat sve piše na broju). Kupim prvi nosač za broj koji mi se svidi (tamo di imaju vremena popričat sa mnom). Ali sve je skupo, pa i ono šta je kao fol na turbo popust (znam cijene svojih patika i sve je 20-30% skuplje).

 Pojedem manistru s pomama na pasta partiju od 6 eura. Nije mi baš legal, nešto kuva i tutnji. Odlazim sa sajma i opet se vozan metroom više od po ure, dolazim u stan tek iza 9h 30 poljubit bolesnicu prije spavanja.

 U međuvremenu su Kiki i ekipa išli večerat u lokalni Grčki restoran (ocjena 5+) pa opet pičim van (mora se probat bar piva). Taj im je restoran bia glavna menza i vratili se tamo još dva ili tri puta sljedeća dva dana. KLIKNI TU!

Subota ujutro, dizanje za razgledavanje grada. Porno ide trčat 10 km do stadiona i odradit breakfast run s ostatkom ekipe, a ja osatajem s curama jer idemo na razgledavanje grada autobusom. Breakfast run od 6 km počinje kod Dvorca Scharlottenburrg i završava na olimpijskom stadionu.

Ela oće u razgledavanje ali jedva stoji od iscrpljnenosti. Tražimo 1,5h agenciju (autobus) koji nas je treba vozat cili dan po gradu ali nema ih. Zovemo kontakt broj i tetka nam kaže : Pa danas vam mi ne radimo radi maratona Rolera! Za neiskorištenu uslugu biti ćete refundirani.

Je#$$#%&”#$ vam sve koji k*** gubin vrime s ovim glupim švabama,  ima li koji normalan među ovih 4 milijuna.

Odosmo mi u zoološki vrt (13 milijuna posjetitelja godišnje). Nosaj, šetaj, guraj, diži, spuštaj Elu, a mene vata drob ka i nju, a i boli me grlo jer mi je sestra donila neki londonski virus prije neki dan. Zoološki je lip ka zagrebački s malo više životinja ali su one i lipše smještane tako da ih se bolje vidi. Na kraju ima i misto di dica mogu hranit “domaće” životine.

Vračamo se u 17h polumrtvi u stan. Ela riga, ja jašim školjku, ali niko nema fibru, živi smo. Malo čaja i riže pa u krevet kad san spremia stvari za trku (Prokleti čip treba skidat špigete. Kiki ga je veza u neki grop u njegovom stilu) . Peđa i Porno idu u provod. Prolazi noć uz 3 Elina riganja i 4 posjeta direktoru s moje strane.

Dan trke budimo se prije 7, ulječemo u robu i kupimo stvari za trku. Posli još par odlazaka na wc, ali san valjda konacno sve ispraznija šta je bilo u meni . Hodamo do Metroa  10 minuta.  Sindik i Deni nemaju strpljenja čekat 9 minuta da dođe - idu pješke. Ja i Jakov ga dočekamo ali se zeznemo i izađemo za hrpetinom  amerikanaca već na sljedećoj stanici pa opet idemo pješke (možda oni znaju bolje od nas- ahaaaaaaaaaaa). Nema veze, krenuli smo na vrijeme pa smo i tamo na vrijeme. Po povečanju broja trkača vidimo da se opasno približavamo “zoni” koja je velika ka riva u dužinu i širinu.  Ja ostavljam stvari u šatoru 8 koji je dug jedno 100m ali sve se vidi jasno di idu koji startni brojevi. Osim par dobrovoljaca  pristup vrićama nema niko:

Moš ostavit i Rolexa ako ga imaš ;-)

 

Šatore za presvlačenje nisan ni vidia ali tamo su negdi, a čini mi se da nisu ni drugi. Di god se okreneš pune se đepovi , presvlači, maže kremama, žderu banane, puno ih ima neke antioksidanse u tubama sve po podu i travi. Dobijamo plave plastične folije za ogrnit se jer je manje od 10 stupnjeva. Skinia san se, ostavia kesu sa stvarima, iden na start.  Do start linije ima 1,2 km viće tip na razglasu krećem put doli. Ja san u startnom bloku H (nemam vremena na osnovu kojeg bi me negdi strpali pa san na kraju u bloku H (kao hrpa jadnika).

Nisan napravia 100m, sretnem Natu i Pašu – tek su stigli ali im se ne žuri. Dvi riči podrške i idemo svak svojim putem. Napravim još 100m i evo me u mom startnom bloku, dakle oko 1 km od stvarnog starta. Ja se smrzavam, jedva mičem, a tamo dernek dere scooter (ako ga se iko sića), pleše se neka vrsta zagrijavana uz pomoč animatora na binama u sredini startne staze. Tako do 15 min prije starta. Triba san doć prije na party i ponit robe da se ne smrznem. S desne i live strane starta 1 km WC do WC. Čeka se 5 -6 minuti za doč na red. Odradin još jedno piškenje i smrzavam se iako plešuckam i skačem za preživit. Ide službeni dio (dosadan ali kratak) prije starta.

 Ide pumpanje muzikom prije odbrojavanja 10-9-8-7…  puca pištolj, leti oblak plavih baluna u zrak. Atmosfera je ludilo. E a sad očekuješ kad ćeš počet trčat. E pa ne tako brzo. Triba doč do startne linije. Isprid mene je 20-30 iljada ljudi i 1 km. Kad smo se približili startu počinju se skidat pametni i letaju prema stranama stare tute i stare majice u kojima su pametni došli.  Hodamo tako lagano do starta 24 minute i 31 sekundu. Ko je proša start iza 25 minuta zakasnija je i teče mu već vrime (takva su pravila). Prolazim start, počinjemo jogirat –skoro u mistu ali ide se. Jupiiii

Ovako vam izgleda start: KLIKNI TU!

 Nisan ima vodu sa sobom i malo san dehidriran od svih problema pa jedva čekam prvu okrepu da se nalijem, ali to je daleeeko. Prva stvar kraj koje prolazis je Stup pobjede.

Pogledam na sat i vidim da Garminovo smeće ne računa kilometražu pa ga moram resetirat. Jedva se mičemo - to je puzanje. Guram se jer je stvarno sporo za poludit ali šta ću, ima tu svakakvih “invalida” koji trče. To van je slično ka u igricama kad ubijate zombije- prođeš jednoga, a isprid tebe se stvori još 5.

Prva dva kilometra trčim 17 minuta. NE moš brže. Šta su sporiji, to su u široj liniji pa ih ne moš proč. Krenem malo brže pa opet zid isprid mene. Srknem kofeinski gel prije vode , napijem se i neko vrime se osjećam super. Pripremia san se na gužvu ali ovo je ka na procesiji Sv.Duje. Kako je bilo cilo vrime pogledajte na videima ovdi :-))
POGLEDAJ OVO - KLIKNI TU!

Evo vam je atmosfera na 6 km: KLIKNI TU!

Boja san se desnog lista ali nije bilo nikakvih problema s nijm. Zato mi je malo bilo zima pa malo vruće, nisan se moga dovoljno napit vode ali nisan ni bia baš žedan. Na okrepnim stanicama koje su svakih 4 km je tepih čaša na podu ali ne kliže se, niko ne pada. Tu stvarno triba pazit da ne pometeš nekoga dok ideš prema stolu i kad se odmičeš. Svoje geliće san potrošia i prije nego san mislia ali san počea ostajat bez gasa. Jedva san dočeka 27 km da se opet napunim. Ima svakakvih imbecila koji trče. Ugledaju poznate u publici pa otrče okomito na smjer trke i slične gluposti. Tako san neko vrijeme pretica ekipu dok se nisan ušlepa  iza nekog Danca tako da se manje moram probijat. Na 30km je Danac osta na vodi duže i nisan ga više vidia (biće me i preteka).  Ubrzo mi je nešto puklo u livom listu tako da san minja korak da manje osjećam ali Šošićev sitni vez je pomoga  i to puno. Na 36 km san mislia da je već treba bit koji kilometer više i nisan više uživa ali san nekako utrnia i zna da neće bit više problema do kraja ali su mi minute prolazile sporo jer san zamislja da ću Brandenburška vrata ugleda puno prije. Isto je lipo potrčat ispod njih 200m prije kraja. Dolaziš do cilja ali moraš usporit jer se več ispred stvara gužva. U cilj zapravo i ne utrčavaš ;-((.


A ovo vam je na zadnjem kilometru: KLIKNI TU!

Atmosfera: KLIKNI TU!

Ja sam u zelenoj Hervis majici sa sivom kapom na glavi ili ruci br.22935 (brojevi se daju abecednim redom).
Završia san na poziciji 13500 (preteka san ih bar 20000), vrijeme 03:56:54. Moglo je bit i gore:-)


Kad si proša ciljem tek počinje muka jer stojiš na mistu čekajući s hrpetinom ljudi da ti stave madalju u uskom koridoru ka da žigošu stoku.Čeka se 5-10 minuta. Neki idu odma u hitnu livo. Vode ni pive još nema . Trebalo bi se bar lagano micat. Tu san se ozbiljno smrza i osušia, tako da kad san dobia jabuku vodu i keksić nisan ima snage to smazat nego san mora ić leć 10 min. Dolaze neki redari nešto prigovarat, odheb je lansiran dok ne dođem sebi. Osjećaj mogu opisat samo kao implozija, all systems shut down.

Odlučia san se ić obuć jer je sunce zašlo iza oblaka. Jedva san se mica, cili san bia u slow motion, bar se meni činilo. Na putu do šatora s robom srea san Kikia i Denia. Izgledaju  mi svježe, a ja ni ne čujem šta mi govore (dogovorili smo se nač tu za par minuta). Kao teško pijanstvo. Na njihovim facama se vidilo da im ni ne izgledam bas dobro, ali nisan se ni sitia tražit pomoč. Sam doša, sam poginia. Dogega san se do robe, obuka nekako i otiša kući (dogovor nisan bia ni registira).

Trku je završilo 34348, a za start prijavljenih je bilo 42000 i nešto.
Ispod 3:30 je išlo manje od 6400 trkača među kojima i naša turbo Nata i Super Kiki.
Najsporiji trkač je trka 7h06min i ima 70 god., isprid njega predzadnja neka W35. Na snimkama se vidi koliko tog smeća bude samo na trci, a okolo bude toliko da se do jutra čisti.  Izdan je poseban Runner’s world samo za trku. Sutradan izlazi novina s imenima i vremenima svih sudionika.

Hvala svima na podršci, tako ćemo i mi navijat za vas na skorim trkama.

 

Damir Proso

Obavijesti